Ђердапска клисура
Објекти геолошког наслеђа
Геолошко наслеђе
Ђердапска клисура
Подручје са разноврсним природним, културним и историјским наслеђем
Ђердапска клисура, позната и као Гвоздена врата, најдужа је клисура пробојница у Европи, дужине преко 100 км. Огромна енергија воде Дунава дубоко је расекла Јужне Карпате, откривши нам импозантну „књигу“ геолошке историје Земљине коре.
Име клисуре потиче од персијске речи Гирдап, а данашњи назив Ђердап је прилагођен српском језику и има исто значење: вир, вртлог, опасно место на реци. Јужна страна клисуре припада Србији, а северна Румунији.
Пронађите на мапи
Ђердапска клисура је композитна, односно састоји се од четири клисуре и три котлинска проширења: Голубачка клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин вир, Доњомилановачка котлина, клисура Казан, Оршавска котлина и Сипска клисура.
У ђердапском делу Дунава налази се већи број дубоких вирова и такозваних џиновских лонаца, од којих су поједини дубљи од 80 м, тако да Дунав на појединим местима пада испод нивоа светског мора за око 14 м. Ђердапска клисура је једно од најдраматичнијих природних чудеса Геопарка Ђердап.
Фото галерија
Остали објекти геолошког наслеђа
Контакт
Јавно предузеће
„Национални парк Ђердап“
ул. Краља Петра I број 14а
19220 Доњи Милановац, Србија
Е-пошта: office@npdjerdap.rs
Централа: 030 215 0070
